Zaštita od sunca danas je jedna od najčešće pominjanih tema u nezi kože, ali i dalje postoji veliki broj zabluda o tome kako SPF zapravo funkcioniše. Mnogi proizvode sa zaštitnim faktorom i dalje povezuju isključivo sa odlaskom na plažu ili prevencijom opekotina, iako je njihova uloga mnogo šira.
UV zračenje ne utiče samo na površinski sloj kože. Dugotrajna i ponavljana izloženost suncu povezana je sa prevremenim starenjem, nastankom hiperpigmentacija, oštećenjem kolagena i pogoršanjem inflamatornih stanja kože. Upravo zato dermatolozi SPF ne posmatraju kao sezonski proizvod, već kao deo dugoročne strategije očuvanja zdravlja kože.
Važno je napomenuti i da kumulativno dejstvo UV zraka dovodi i do oštećenja ćelijksoh materijala koji je zadužen za obnovu ćelija i kontrolu stvaranja tumora. Oštećenja DNK vode nastanku promena koje mogu preći u rak a potom i malignih tumora kože-
Ipak, uprkos dostupnosti informacija, ista pitanja se ponavljaju svakog leta. Da li SPF izaziva akne? Da li je potreban kada je oblačno? Da li sprečava stvaranje vitamina D? I koliko često zapravo treba da se nanosi?
U nastavku objašnjavamo najčešće mitove o zaštiti od sunca i šta savremena dermatologija zaista kaže o njima.
Mit #1: SPF mi ne treba ako nisam na plaži
Jedna od najčešćih zabluda jeste da je zaštita od sunca potrebna samo tokom direktnog sunčanja. Međutim, UV zračenje nije ograničeno na plažu niti na letovanje.
UVA zraci, koji imaju važnu ulogu u procesu fotooštećenja kože, prolaze kroz oblake i staklo. To znači da koža može biti izložena UV radijaciji tokom vožnje, šetnje gradom, sedenja pored prozora ili svakodnevnih aktivnosti na otvorenom, čak i kada nema osećaja jakog sunca.
Upravo je ta svakodnevna, kumulativna izloženost jedan od glavnih faktora prevremenog starenja kože. Fine linije, gubitak elastičnosti, neujednačen ten i određene pigmentacije često nastaju postepeno, kao posledica dugoročnog UV oštećenja.
Zato dermatolozi zaštitu od sunca ne preporučuju samo tokom odmora, već kao deo redovne jutarnje rutine.
Mit #2: SPF izaziva akne
Ovo je posebno često pitanje kod osoba koje imaju masnu ili kožu sklonu aknama. Razlog za ovu zabludu uglavnom potiče iz iskustava sa starijim generacijama SPF proizvoda, koji su često bili teški, masni i okluzivni.
Savremene dermatološke formulacije značajno se razlikuju. Danas postoje lagane teksture koje su prilagođene svakodnevnoj upotrebi i koži sklonoj nepravilnostima.
Problem najčešće nije sam zaštitni faktor, već neodgovarajuća formulacija za određeni tip kože ili nepravilno uklanjanje proizvoda na kraju dana.
Kod osoba koje imaju akne ili pojačano lučenje sebuma posebno je važno birati proizvode koji:
- imaju laganu teksturu
- ne ostavljaju težak film na koži
- ne doprinose dodatnom osećaju opterećenosti kože
- omogućavaju svakodnevnu i redovnu primenu
Upravo zbog toga savremene SPF formule sve češće kombinuju zaštitu od UV zračenja sa prijatnijim teksturama i antioksidativnom podrškom koži.
Na primer, u okviru Thalion AlgoProtect linije razvijene su organske formulacije sa modernim zaštitnim filterima i laganim teksturama koje su namenjene svakodnevnoj upotrebi i očuvanju hidriranosti kože.
Preporuka za Thalion SPF jer je u pitanju organski inspirisana nega i savremena UV zaštita od najranijeg uzrasta (mogu je koristiti deca starosti od 3 godine).
Kod osoba koje imaju inflamatorne promene ili hormonske akne, pravilno odabrana SPF zaštita zapravo može imati važnu ulogu u prevenciji postinflamatornih fleka i dodatne iritacije kože.
Za detaljnije razumevanje mehanizama nastanka akni pogledajte i tekstove:
Mit #3: Jedno nanošenje SPF-a traje ceo dan
Jedna od najčešćih grešaka jeste nanošenje SPF-a samo jednom ujutru, uz očekivanje da zaštita ostane ista tokom čitavog dana.
U realnim uslovima zaštitni sloj se postepeno smanjuje usled znojenja, dodirivanja lica, kontakta sa vodom i prirodnog razlaganja zaštitnih filtera tokom vremena. Zbog toga efikasnost SPF-a opada već nakon nekoliko sati, posebno tokom leta ili dužeg boravka napolju.
Dermatološki pristup zaštiti od sunca podrazumeva kontinuiranu zaštitu kože tokom dana, a ne samo jedno jutarnje nanošenje proizvoda.
Kao baza se ujutru može naneti losion sa zaštitnim faktorom 30, koji formira zaštitni film na koži. Kako dejstvo UV filtera najčešće nije duže od dva do dva i po sata, zaštita se tokom dana može održavati dodatnim nanošenjem SPF spreja. Na taj način koža ostaje zaštićena bez osećaja težine i bez dodatnog isušivanja kože.
Mit #4: SPF sprečava stvaranje vitamina D
Jedna od najupornijih zabluda jeste da redovna zaštita od sunca automatski dovodi do nedostatka vitamina D.
U praksi, stvari su mnogo složenije. Nijedan SPF ne blokira UV zračenje u potpunosti, a svakodnevna kratkotrajna izloženost svetlu obično je dovoljna za sintezu vitamina D kod većine ljudi.
Istovremeno, namerno i nezaštićeno izlaganje suncu radi „skupljanja vitamina D“ može povećati rizik od:
- fotooštećenja
- hyperpigmentation
- pogoršanja melazme
- oštećenja kolagena
- razvoja karcinoma kože
Zato savremena dermatologija ne preporučuje odustajanje od zaštite od sunca kao strategiju za održavanje nivoa vitamina D.
Mit #5: SPF je potreban samo leti
UV zračenje nije ograničeno samo na letnje mesece. Iako je UV indeks tokom leta značajno viši, UVA zraci su prisutni tokom cele godine i imaju važnu ulogu u procesu prevremenog starenja kože.
Zaštita od sunca posebno je važna kod osoba koje koriste aktivne sastojke poput retinoida ili kiselina, jer oni mogu povećati osetljivost kože na UV zračenje.
Kod osoba koje imaju:
- melazmu
- postinflamatorne fleke
- rozaceu
- osetljivu kožu
- anti-age rutinu
nedosledna zaštita od sunca često predstavlja razlog zbog kog rezultati terapije izostaju ili traju kratko.
To je posebno važno kod retinoida, jer UV izloženost može dodatno iritirati kožu i pojačati rizik od pigmentacija.
Mit #6: Prirodna ulja mogu zameniti SPF
Poslednjih godina sve češće se pojavljuju saveti o pravljenju „prirodnog SPF-a“ kod kuće, najčešće mešanjem biljnih ulja poput kokosovog, maslinovog ili ulja semenki maline.
Iako pojedina ulja mogu imati minimalan nivo prirodne UV zaštite, ona ne predstavljaju stabilnu niti pouzdanu zaštitu od sunčevog zračenja.
Zaštitni faktor proizvoda ne određuje se proizvoljno, već preciznim laboratorijskim testiranjem koje procenjuje nivo UVB zaštite, UVA pokrivenost, fotostabilnost filtera i otpornost formule tokom izlaganja suncu.
Kod domaćih mešavina ovakva kontrola ne postoji, zbog čega osoba može imati lažan osećaj zaštite dok je koža istovremeno izložena UV oštećenju.
Poseban problem predstavlja činjenica da određena etarska ulja i fotosenzitivni sastojci mogu dodatno povećati rizik od iritacija i pigmentacija tokom izlaganja suncu.
Zato dermatolozi ne preporučuju domaće SPF formulacije kao zamenu za dermatološki testirane proizvode sa jasno definisanom i proverljivom UV zaštitom.
Kako dermatolozi biraju SPF?
Dermatološki izbor SPF proizvoda retko se zasniva samo na visini zaštitnog faktora. Podjednako su važni i:
- širok spektar UVA i UVB zaštite
- stabilnost filtera
- podnošljivost formule
- tekstura prilagođena tipu kože
- mogućnost svakodnevne i redovne primene
U praksi, najbolji SPF nije nužno onaj sa najtežom ili najgušćom formulom, već onaj koji osoba može dosledno da koristi svakog dana.
Savremene formule sve češće kombinuju UV zaštitu sa hidratacijom i antioksidativnom podrškom, kako bi se istovremeno smanjilo fotooštećenje i očuvala funkcionalna stabilnost kože.
Prilikom izbora SPF preparata, bitno je izabrati one čiji sastav ne sadrži takozvane “endokrine uzbunjivače”, odnosno da spadaju u kategoriju eco friendly, čistih sirovina.
Nega male dece na suncu koja sazreva sa rastom deteta je naročito važna zbog osobina kožne barijere mališana. Zato je važno prilagoditi fotozaštitu starosnoj dobi deteta.
Thalion AlgoProtect linija razvijena je upravo sa tim pristupom, uz novu generaciju zaštitnih filtera, lagane teksture i sastojke usmerene na zaštitu kože od oksidativnog stresa izazvanog UV zračenjem.
Reč dermatologa
Najveći problem sa SPF-om danas nije nedostatak proizvoda, već veliki broj netačnih informacija i pogrešnih očekivanja.
Zaštita od sunca nije samo pitanje estetike ili letnje rutine. UV zračenje utiče na procese koji su povezani sa starenjem kože, pigmentacijama, inflamacijom i dugoročnim oštećenjem njene strukture.
Dobro formulisan SPF ne mora biti težak, mastan ili neprijatan za svakodnevnu upotrebu. Naprotiv, savremeni pristup zaštiti kože zasniva se na formulama koje omogućavaju redovnu primenu bez opterećivanja kože.
Upravo zato dermatolozi SPF danas posmatraju kao jedan od osnovnih koraka dugoročne nege i očuvanja zdravlja kože.
FAQ – najčešća pitanja o SPF
Da. UVA zraci prolaze kroz oblake i prisutni su tokom cele godine, čak i kada nema direktnog sunca.
Za lice i vrat preporučuje se količina približno dužine dva prsta proizvoda.
SPF 50 pruža viši nivo UVB zaštite, što može biti posebno važno kod osoba sa osetljivom kožom, melazmom ili sklonošću ka pigmentacijama.
Ne nužno. Problem je najčešće u formulaciji koja nije prilagođena tipu kože.
Kod osoba koje provode vreme pored prozora ili koriste aktivne sastojke poput retinoida, zaštita od UV zračenja može imati smisla i u zatvorenom prostoru.
Author box
Dr. Jasmina Kozarev is a dermatovenerologist with a doctorate in the field of laser vascular procedures and a pioneer of aesthetic laser treatments in Serbia. She graduated from the Faculty of Medicine in Novi Sad as one of the best students of her generation, and she defended her doctoral thesis on laser treatment of vascular lesions in 2011. She has been a lecturer at domestic and international aesthetic and laser conferences for many years, with a special focus on dermatological acne therapy, skin regeneration and non-surgical rejuvenation.