Možda ti se desilo da krema koju mesecima koristiš odjednom pecka. Koža zateže posle umivanja, peruta se oko nosa ili obraza, izgleda crveno i reaguje na preparate koje je do skoro dobro podnosila.
Prva pomisao često je da je koža postala suva i da joj treba jača krema. Međutim, ovakve promene mogu da ukažu i na to da je njena zaštitna funkcija narušena.
Kožna barijera ima važnu ulogu u zadržavanju vode u koži i zaštiti od spoljašnjih uticaja. Kada njena funkcija oslabi, koža lakše gubi vodu i postaje podložnija iritaciji.
Zato je korisno naučiti da prepoznaš šta ti koža poručuje pre nego što u rutinu dodaš novi aktivni sastojak.
Šta je kožna barijera?
Kada govorimo o kožnoj barijeri, najčešće mislimo na površinski deo epidermisa, pre svega rožasti sloj kože, odnosno stratum corneum.
Možemo ga zamisliti kao veoma precizno organizovan zaštitni sistem. Ćelije rožastog sloja okružene su lipidima, među kojima važnu ulogu imaju ceramidi, holesterol i masne kiseline.
Zajedno pomažu koži da zadrži vodu, a istovremeno predstavljaju zaštitu od brojnih spoljašnjih uticaja. Kada je ovaj sistem stabilan, koža bolje zadržava vlagu i lakše podnosi svakodnevno čišćenje, kozmetičke preparate i promene spoljašnje sredine.
Kada je njegova funkcija narušena, povećava se transepidermalni gubitak vode. Jednostavno rečeno, voda lakše napušta kožu. Tada čak i dobra hidratacija može delovati kao da „ne traje dovoljno dugo“.
Kako izgleda koža sa narušenom barijerom?
Ne postoji jedan simptom na osnovu kojeg možemo zaključiti da je kožna barijera narušena.
Obično se pojavljuje kombinacija promena:
- zatezanje kože, naročito nakon umivanja
- suvoća i perutanje
- crvenilo
- osećaj peckanja
- veća osetljivost nego ranije
- grublja ili neujednačena površina kože
- neprijatan osećaj nakon nanošenja preparata koji ranije nisu smetali
Jedan od korisnih signala upravo je promena u načinu na koji koža reaguje na poznatu rutinu.
Ako ti serum, krema ili sredstvo za čišćenje koje si dugo koristila odjednom izaziva peckanje ili neprijatan osećaj, vredi zastati i pogledati celu rutinu pre nego što proizvod jednostavno zameniš drugim.
Da li su suva koža, dehidrirana koža i narušena kožna barijera isto?
Ova tri pojma često se koriste kao sinonimi, ali ne znače potpuno istu stvar.
Suva koža opisuje tip kože koji prirodno proizvodi manje sebuma i često ima manjak lipida.
Dehidrirana koža opisuje trenutno stanje u kojem koži nedostaje vode. Zato dehidrirana može biti čak i masna koža.
Narušena kožna barijera odnosi se na oslabljenu zaštitnu funkciju kože. Tada koža teže zadržava vodu i može postati osetljivija na spoljašnje uticaje.
Zato je moguće imati masnu kožu koja je istovremeno dehidrirana i osetljiva.
To je važna razlika. Ako vidiš sjaj i pojačano lučenje sebuma, lako možeš zaključiti da kožu treba dodatno odmašćivati. Kod dehidrirane i nadražene kože takav pristup može dodatno povećati neprijatan osećaj.
Šta može da naruši kožnu barijeru?
Ponekad je uzrok kombinacija više malih svakodnevnih navika: prečesto čišćenje, veoma topla voda, agresivni preparati za umivanje, učestali pilinzi i istovremena upotreba više aktivnih sastojaka mogu povećati iritaciju i isušivanje.
Uticaj imaju i spoljašnji uslovi. Sunce, vetar, hladnoća, suv vazduh, morska voda, hlor i česte promene temperature mogu promeniti način na koji se koža ponaša.
Posebno treba obratiti pažnju na kombinovanje preparata. Retinoidi, kiseline i drugi aktivni sastojci mogu imati svoje mesto u dobro osmišljenoj rutini. Problem nastaje kada ih uvedemo previše, prebrzo ili kada nastavimo da ih koristimo istim intenzitetom iako koža već pokazuje znake iritacije.
Rutina koja ti je odgovarala pre nekoliko meseci zato ne mora u svakom trenutku da odgovara trenutnom stanju kože.
Šta uraditi kada koža počne da pecka i zateže?
U ovom trenutku rutina može privremeno da postane jednostavnija.
Cilj je smanjiti ono što dodatno iritira kožu i obezbediti joj odgovarajuću hidrataciju i negu dok se njena zaštitna funkcija stabilizuje.
1. Pojednostavi čišćenje
Kožu treba očistiti, ali bez osećaja zatezanja koji ostaje nakon umivanja. Izbegavaj veoma toplu vodu i agresivno trljanje kože. Blago sredstvo za čišćenje može biti dovoljno dok je koža osetljiva.
Za svakodnevno čišćenje može se koristiti Sebia penasta umivalica, u skladu sa tipom i stanjem kože.
2. Napravi pauzu od onoga što trenutno iritira kožu
Ako koža pecka, crveni se ili se peruta, nije trenutak da povećavaš učestalost pilinga ili dodaješ još aktivnih sastojaka.
U zavisnosti od rutine i stanja kože, može biti korisno privremeno smanjiti ili napraviti pauzu od preparata koji izazivaju iritaciju, a zatim ih kasnije postepeno vraćati. Posebno obrati pažnju na kombinacije retinoida, kiselina i pilinga.
3. Obrati pažnju i na vodu i na lipide
Hidratacija kože ne zavisi od jednog sastojka.
Humektansi privlače i zadržavaju vodu u površinskim slojevima kože, emolijensi doprinose glatkoći i mekoći, dok okluzivni sastojci mogu da smanje gubitak vode sa površine kože.
Zbog toga preparat koji samo daje trenutni osećaj hidratacije nije nužno dovoljan za svaku kožu.
U zavisnosti od toga šta koži nedostaje, u rutinu se mogu uključiti Vitamin E HA Gel, Pantenol mleko ili Dermobaza.
Izbor zavisi od tipa kože, stepena suvoće i drugih preparata koji se već koriste.
4. Nastavi sa fotozaštitom
Osetljiva koža i dalje treba zaštitu od UV zračenja.
Fotozaštita ostaje deo jutarnje rutine, posebno ako postoje pigmentacije ili ako planiraš da kasnije ponovo uvedeš retinoide, kiseline i druge aktivne sastojke.
Koliko vremena je potrebno da se kožna barijera oporavi?
Ne postoji univerzalan broj dana za ooporavak kože.
Brzina oporavka kožne barijere zavisi od više faktora:
- od toga koliko je funkcija kože narušena
- šta je izazvalo problem, koje preparate koristiš
- da li postoji dermatološko stanje koje zahteva lečenje
Zato obećanja da će se svaka „oštećena barijera“ popraviti za tri, pet ili sedam dana nisu dobar način da procenjujemo stanje kože.
Umesto toga, mnogo korisnije je pratiti promene.
Koža bi postepeno trebalo manje da zateže i pecka, perutanje i crvenilo treba da se smanjuju, a preparati namenjeni blagoj svakodnevnoj nezi ponovo treba da budu prijatni na koži.
Tek tada ima smisla razmišljati o postepenom vraćanju intenzivnije aktivne nege.
Kada ponovo uvesti retinoide, kiseline i pilinge?
Kada se koža umiri, aktivni sastojci mogu se vraćati jedan po jedan.
Nemoj istovremeno vratiti sve što si ranije koristila. Ako uvedeš jedan preparat i pratiš reakciju kože, mnogo lakše ćeš razumeti šta ti odgovara.
Isto važi kada prvi put uvodiš aktivnu negu.
Više aktivnih sastojaka u rutini ne znači automatski i bolji rezultat. Njihova vrednost zavisi od toga da li odgovaraju problemu koji želiš da rešavaš i koliko ih tvoja koža dobro podnosi.
Kada je vreme za dermatologa?
Suvoća, peckanje i crvenilo ne treba automatski pripisivati kožnoj barijeri.
Slični simptomi mogu da prate različita dermatološka stanja, uključujući kontaktni i atopijski dermatitis, rozaceu i druga oboljenja kože.
Ako su simptomi izraženi, traju, pogoršavaju se, praćeni su intenzivnim svrabom, ranicama ili drugim promenama, potreban je dermatološki pregled.
Stručna procena je posebno važna ako pojednostavljivanje rutine i odgovarajuća nega ne dovode do poboljšanja.
Šta vredi zapamtiti o kožnoj barijeri?
Koža ne mora da izgleda izrazito suvo da bi njena zaštitna funkcija bila narušena.
Može biti masna, a istovremeno dehidrirana. Takođe može izgledati relativno normalno, ali peckati nakon nanošenja preparata. Tvoja koža može početi da reaguje na rutinu koju je mesecima dobro podnosila.
Upravo zato vredi obratiti pažnju na promenu ponašanja kože, a ne samo na njen izgled.
Kada koža počne da šalje drugačije signale, zastani pre nego što dodaš sledeći serum ili aktivni sastojak. Ponekad je jednostavnija rutina najrazumniji sledeći korak.
FAQ – najčešća pitanja o kožnoj barijeri
Zatezanje, perutanje, crvenilo, peckanje i povećana osetljivost mogu ukazivati na narušenu zaštitnu funkciju kože. Posebno obrati pažnju ako koža odjednom počne da reaguje na preparate koje si ranije dobro podnosila. Ovi simptomi mogu imati i druge uzroke, pa kod upornih ili izraženih promena treba uraditi dermatološki pregled.
Može. Količina sebuma i količina vode u koži nisu isto. Masna koža može biti dehidrirana, a njena zaštitna funkcija može biti narušena.
Ako je perutanje praćeno zatezanjem, crvenilom, peckanjem ili povećanom osetljivošću, dodatna eksfolijacija može pojačati iritaciju. Najpre proceni zbog čega se koža peruta i privremeno pojednostavi rutinu.
Hijaluronska kiselina je humektans i pomaže hidrataciji kože vezivanjem vode. Zaštitna funkcija kože, međutim, zavisi od više struktura i procesa, pa se njena nega ne svodi na jedan sastojak.
Ne postoji isto vreme oporavka za svaku kožu. Zavisi od uzroka, stepena narušavanja barijerne funkcije, rutine i eventualnog dermatološkog stanja. Umesto fiksnog broja dana, prati smanjenje zatezanja, peckanja, crvenila i perutanja.
Ako određeni aktivni preparati izazivaju iritaciju, može biti potrebno privremeno smanjiti njihovu učestalost ili napraviti pauzu. Nakon što se koža stabilizuje, mogu se postepeno vraćati prema potrebama kože.
O autoru
Dr Jasmina Kozarev je dermatovenerolog sa doktoratom iz oblasti laserskih vaskularnih procedura i pionir estetsko-laserskih tretmana u Srbiji. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu kao jedan od najboljih studenata generacije, a doktorsku tezu na temu laserskih tretmana vaskularnih lezija odbranila je 2011. godine. Dugogodišnji je predavač na domaćim i međunarodnim estetskim i laserskim konferencijama, sa posebnim fokusom na dermatološku terapiju akni, regeneraciju kože i nehiruršku rejuvenaciju.