Možda ti je koža odjednom postala suvlja. Krema koju koristiš godinama više nije dovoljna. Primećuješ da je koža tanja, da joj nedostaje elastičnosti ili da drugačije reaguje na aktivne sastojke koje si ranije dobro podnosila.
Ako se to događa u četrdesetim, promena može delovati naglo. U stvarnosti, u telu se tokom ovog perioda odvija postepena hormonska tranzicija koja može trajati godinama.
Perimenopauza je jedan njen deo.
Tokom ovog perioda jajnici postepeno menjaju način na koji stvaraju hormone, posebno estrogen i progesteron. Ovulacija postaje manje predvidiva, pa se i količina hormona tokom ciklusa menja manje pravilno nego ranije. Zbog toga estrogen u perimenopauzi ne mora jednostavno i ravnomerno da opada. Njegov nivo može značajno da raste i pada pre nego što nakon menopauze ostane trajno niži.
Koža oseća deo tih promena jer je hormonski osetljiv organ.
Estrogen učestvuje u procesima koji utiču na kolagen, hidrataciju, debljinu i elastičnost kože. Kada se hormonsko okruženje promeni, mogu se promeniti i potrebe kože.
To je jedan od razloga zbog kojih rutina koja ti je odgovarala sa 35 ne mora na isti način da odgovara i sa 45.
Razumevanje tih promena pomaže da negu prilagodimo onome što se sa kožom zaista događa.
Šta se dešava tokom perimenopauze?
Žena se rađa sa konačnim brojem folikula u jajnicima, a njihov broj se tokom života postepeno smanjuje. Folikuli sadrže jajne ćelije, ali istovremeno učestvuju u hormonalnim procesima koji regulišu menstrualni ciklus.
Kako se približava menopauza, broj funkcionalnih folikula je sve manji i odgovor jajnika na hormonalne signale iz mozga postaje promenljiviji.
Zato ciklus više ne mora da izgleda kao ranije.
Ovulacija može izostati u pojedinim ciklusima. Ciklusi mogu postati kraći ili duži, a količina i trajanje krvarenja mogu se promeniti. Menja se i obrazac lučenja estrogena i progesterona.
Upravo zbog toga je reč „oscilacije“ važna kada govorimo o perimenopauzi.
Estrogen tokom ovog perioda može biti visok u jednom delu tranzicije, a zatim znatno niži u drugom. Progesteron takođe može postati niži ili manje predvidiv kada ovulacija izostaje.
Zbog promenljivosti hormona i simptomi mogu dolaziti i odlaziti. Žena može nekoliko meseci primećivati promene, zatim imati mirniji period, pa ih ponovo osetiti.
Menopauza predstavlja drugu tačku u tom procesu. Potvrđuje se kada prođe 12 uzastopnih meseci bez menstruacije, pod uslovom da za izostanak ciklusa ne postoji drugi uzrok.
Zato menopauzu možemo odrediti tek retrospektivno. Tek kada prođe tih 12 meseci znamo kada je bila poslednja menstruacija.
Zašto hormonske promene utiču na kožu?
Kožu često posmatramo kao spoljašnji omotač tela, ali ona je aktivan organ koji reaguje na promene koje se odvijaju unutar organizma.
U koži postoje receptori za estrogen. Nalaze se u različitim ćelijama i strukturama kože, zbog čega estrogen može da utiče na procese povezane sa kolagenom, elastičnim vlaknima, hijaluronskom kiselinom, hidratacijom i funkcijom kožne barijere.
Kada se količina estrogena trajno smanji, taj hormonalni signal slabi.
U dermisu se to povezuje sa promenama kolagena i elastičnosti. U površinskim slojevima kože mogu se menjati sposobnost zadržavanja vode i funkcija zaštitne barijere. Promene u stvaranju sebuma mogu dodatno doprineti osećaju suvoće.
Zbog toga hormonske promene mogu postati vidljive spolja.
Koža može delovati suvlje i tanje. Fine linije mogu postati uočljivije. Menja se osećaj čvrstine, a neke žene primećuju da preparate koje su dugo koristile više ne podnose na isti način.
Da li su sve promene kože posle 40 posledica hormona?
Hormoni predstavljaju samo jedan deo onoga što se u ovom periodu vidi na koži.
U isto vreme nastavlja se prirodno, hronološko starenje kože. Menjaju se ćelijski procesi, struktura dermisa i sposobnost tkiva da se obnavlja.
Tu je i istorija izlaganja suncu.
UV oštećenje je kumulativno, pa koža u četrdesetim pokazuje i posledice izlaganja koje se događalo mnogo ranije. Zbog toga pigmentacije, promena teksture i određene bore koje primećujemo danas mogu imati korene u prethodnim decenijama.
Genetika utiče na brzinu i obrazac promena. Pušenje, klima, nega, određeni lekovi i zdravstvena stanja mogu dodatno menjati izgled i ponašanje kože.
Perimenopauza se odvija paralelno sa svim tim procesima.
Zbog toga dve žene od 45 godina mogu imati potpuno različite potrebe kože, čak i ako su obe u perimenopauzi.
U tekstu „Kako se koža menja posle 40. godine i da li treba menjati rutinu nege?“ detaljnije smo objasnili kako se prirodno starenje, fotooštećenje i životne okolnosti prepliću u ovom periodu.
Zašto koža u perimenopauzi može postati suvlja?
Suvoća je jedna od promena koje žene često prve primete.
Estrogen je povezan sa procesima koji pomažu koži da zadržava vodu, uključujući hijaluronsku kiselinu i druge komponente ekstracelularnog matriksa. Sa njegovim padom mogu se menjati i proizvodnja sebuma i funkcija kožne barijere.
Posledica može biti veći gubitak vode i osećaj da koži nedostaje ono što joj je ranije pružala ista rutina.
U svakodnevnom životu to često izgleda mnogo suptilnije od medicinskog opisa:
- Koža posle umivanja duže zateže.
- Krema koju si godinama koristila upije se, ali posle nekoliko sati ponovo osećaš suvoću.
- Puder ili korektor mogu početi više da se zadržavaju u finim linijama.
- Aktivni sastojak koji si ranije koristila nekoliko večeri nedeljno odjednom postaje teže podnošljiv.
Takve promene su razlog da ponovo proceniš trenutno stanje kože i rutinu koja je napravljena za njene ranije potrebe.
Šta se događa sa kolagenom?
Kolagen čini veliki deo strukturne mreže dermisa i doprinosi njegovoj čvrstini.
Na kolagen utiče samo starenje, UV zračenje i hormonsko okruženje. Estrogen učestvuje u regulaciji stvaranja i razgradnje kolagena, pa njegov pad tokom menopauzalne tranzicije predstavlja dodatni faktor u promenama dermisa.
Vremenom koža zato može postati tanja i manje elastična, a bore mogu postati izraženije.
Ovo objašnjava i zašto pojam „anti-age“ često previše pojednostavljuje ono što se događa.
Kada žena u četrdesetim kaže da joj koža više „nije ista“, ona možda istovremeno primećuje promenu hidratacije, površinske teksture, pigmentacije, kolagena i potkožnih struktura.
Jedan proizvod teško može odgovoriti na sve te procese.
Zašto koža može početi drugačije da reaguje na aktivne sastojke?
Ako koža zadržava manje vode i njena zaštitna funkcija postane slabija, prag tolerancije na potencijalno iritirajuće sastojke može se promeniti.
To je posebno važno za žene koje već imaju razvijenu rutinu.
Možda već godinama koristiš retinoid, kiseline ili druge aktivne sastojke. Činjenica da ih je koža dobro podnosila ranije ne garantuje da ista učestalost zauvek ostaje optimalna.
Zato povremeno treba ponovo proceniti rutinu.
Ako se pojavljuju peckanje, uporno zatezanje, perutanje ili reakcija na preparate koji su ranije bili prijatni, koža ti daje novu informaciju.
U tekstu „Kako uvesti retinol u rutinu nege kože i izbeći iritaciju?“ detaljnije sam objasnila kako da prilagodiš upotrebu retinoida kada se tolerancija kože promeni.
Kako prilagoditi negu tokom perimenopauze?
Promena rutine počinje posmatranjem onoga što se promenilo na tvojoj koži.
Ako je postala suvlja, prvo proveri čišćenje. Vruća voda, agresivno odmašćivanje i sredstva nakon kojih koža snažno zateže mogu dodatno povećati osećaj suvoće.
Zatim pogledaj hidrataciju.
Humektansi, među kojima je hijaluronska kiselina, pomažu vezivanju vode. Emolijensi popunjavaju prostor između površinskih ćelija kože i daju joj mekši osećaj. Okluzivni sastojci mogu smanjiti gubitak vode sa površine.
Koži koja se promenila može biti potrebna drugačija kombinacija ovih sastojaka nego ranije.
Aktivne sastojke zatim biramo prema konkretnom cilju.
Retinoidi mogu imati smisla kada želimo da utičemo na određene znake fotooštećenja i starenja. Peptidi predstavljaju drugu grupu sastojaka sa različitim mehanizmima i različitim nivoom kliničkih dokaza. Kod pigmentacija izbor zavisi i od vrste pigmentne promene.
Svaki od tih koraka treba da ima razlog.
Zašto SPF ostaje posebno važan?
Hormonsko starenje i fotooštećenje odvijaju se istovremeno.
Na prvi proces ne možemo uticati kremom za sunčanje. Međutim, na količinu dodatnog UV oštećenja možemo.
UV zračenje doprinosi razgradnji kolagena, neujednačenoj pigmentaciji i promenama teksture kože. Kada su ti procesi već među glavnim brigama u četrdesetim, svakodnevna fotozaštita dobija još jasniji smisao.
Ukratko, SPF štiti ono na čemu ostatkom rutine pokušavamo da radimo.
Da li je u perimenopauzi potrebna komplikovanija rutina?
Broj proizvoda ne govori koliko je rutina dobro prilagođena koži.
Žena koja odjednom primećuje više promena lako može da završi sa retinolom, vitaminom C, kiselinama, peptidima i nekoliko seruma u istoj rutini. Tada postaje teško proceniti šta pomaže, šta izaziva iritaciju i šta je uopšte potrebno.
Jednostavniji pristup nezi kože daje više kontrole.
Osnova može da obuhvati blago čišćenje, dovoljno hidratacije i svakodnevnu fotozaštitu. Aktivni sastojci se zatim dodaju prema prioritetu i toleranciji kože.
Ako se potrebe promene, menjamo i rutinu.
Da li hormonska terapija utiče na kožu?
Pošto je koža osetljiva na estrogen, logično je pitanje da li menopauzalna hormonska terapija utiče i na nju.
Studije su zabeležile promene u pojedinim parametrima kao što su sadržaj kolagena, debljina, hidratacija i elastičnost kože kod žena koje koriste hormonsku terapiju. Dokazi nisu jednako konzistentni za sve karakteristike kože.
Odluka o menopauzalnoj hormonskoj terapiji donosi se na osnovu ukupnih simptoma, zdravstvene istorije, koristi i rizika za konkretnu ženu.
Promena izgleda kože može biti zanimljiv deo razgovora o ulozi estrogena u organizmu, ali terapija zahteva mnogo širu medicinsku procenu.
Kada promenu na koži treba pokazati dermatologu?
Perimenopauza može objasniti deo promena, ali ne treba da postane objašnjenje za svaki novi simptom.
Dugotrajan svrab, izraženo crvenilo, osip, nagla ili neobična promena pigmentacije i promena na mladežu ili drugoj kožnoj leziji zahtevaju odgovarajuću procenu.
Isto važi za naglu promenu kože koja se ne smiruje nakon prilagođavanja nege.
Poznavanje hormonalnog konteksta pomaže dermatologu, ali pregled treba da odgovori na pitanje šta se konkretno događa na koži.
FAQ – najčešća pitanja o perimenopauzi i koži
Ne postoji ista godina za svaku ženu. Perimenopauza može početi godinama pre poslednje menstruacije, a hormonalne promene tokom tog perioda nisu ravnomerne. Zato ni promene na koži ne moraju početi u određenoj godini niti se pojaviti istim redosledom.
Pad i oscilacije estrogena mogu uticati na procese povezane sa zadržavanjem vode, sebumom i funkcijom kožne barijere. Istovremeno treba razmotriti čišćenje, klimu, preparate, lekove i dermatološka stanja koja takođe mogu izazvati suvoću.
Stanje kožne barijere, hidratacija i tolerancija kože mogu se menjati. Kada koža postane suvlja ili reaktivnija, ista koncentracija i učestalost aktivnog sastojka mogu izazvati više nelagodnosti nego ranije.
Promeni ono za šta ti koža pokazuje da više ne funkcioniše. Ako su čišćenje, krema ili aktivni sastojak i dalje prijatni i odgovaraju tvojim ciljevima, godine same nisu razlog da ih zameniš.
Kozmetička nega može poboljšati hidrataciju, podržati kožnu barijeru i delovati na određene vidljive promene. Pad estrogena je sistemska hormonska promena i ima mnogo šire dejstvo u organizmu od onoga na šta kozmetički preparat može da utiče.
Author box
Dr. Jasmina Kozarev is a dermatovenerologist with a doctorate in the field of laser vascular procedures and a pioneer of aesthetic laser treatments in Serbia. She graduated from the Faculty of Medicine in Novi Sad as one of the best students of her generation, and she defended her doctoral thesis on laser treatment of vascular lesions in 2011. She has been a lecturer at domestic and international aesthetic and laser conferences for many years, with a special focus on dermatological acne therapy, skin regeneration and non-surgical rejuvenation.