Kupila si retinol jer želiš da poboljšaš teksturu kože, ublažiš pigmentacije ili prve fine linije. Posle nekoliko korišćenja koža počinje da zateže, crveni se ili se peruta.
Da li je to očekivana reakcija na retinol ili znak da treba da usporiš?
Retinoidi mogu da budu veoma korisni u nezi kože, ali način na koji ih uvodimo u rutinu značajno utiče na to kako će ih koža podneti. Crvenilo, suvoća, perutanje i peckanje mogu da se pojave, naročito na početku korišćenja. Intenzivna iritacija, međutim, nije cilj nege niti dokaz da preparat bolje deluje.
Zato je kod retinola važno početi postepeno, pratiti reakciju kože i prilagoditi ostatak rutine.
Šta je retinol i da li su retinol i retinoidi isto?
Retinoidi su grupa jedinjenja povezanih sa vitaminom A. Retinol pripada toj grupi, ali nisu svi retinoidi retinol.
U dermatologiji se koriste različiti retinoidi, među kojima je jedan od najpoznatijih tretinoin. Retinol se često nalazi u kozmetičkim preparatima i prolazi kroz više koraka konverzije u koži pre nego što nastane retinoična kiselina, biološki aktivan oblik.
Ova razlika je važna zato što preparati sa različitim retinoidima, koncentracijama i formulacijama nemaju potpuno isto dejstvo niti isti potencijal da izazovu iritaciju.
Zato savet koji važi za jedan preparat sa retinoidima ne treba automatski primenjivati na svaki drugi.
Zašto se retinol koristi u nezi kože?
Retinoidi su među najistraživanijim aktivnim sastojcima u dermatologiji.
U zavisnosti od konkretnog retinoida i formulacije, koriste se kod promena povezanih sa fotooštećenjem kože, neujednačenom pigmentacijom i teksturom, finim linijama i borama, a pojedini retinoidi imaju važnu ulogu i u terapiji akni.
Zbog toga retinol često postaje deo anti-age rutine.
Međutim, odluka da ga uvedeš ne treba da počne pitanjem: „Koji je najjači?“
Mnogo korisnije je da znaš šta želiš da postigneš, u kakvom je stanju tvoja koža i koliko dobro podnosi preparat koji koristiš.
Kako pravilno početi sa retinolom?
Jedna od najčešćih grešaka je prebrzo uvođenje.
Ako retinol do sada nisi koristila, koži treba dati vreme da se prilagodi. Preparat se zato može uvoditi postepeno, sa razmacima između aplikacija, a učestalost povećavati ako ga koža dobro podnosi.
Retinol se najčešće koristi u večernjoj rutini. Nanosi se na čistu kožu prema uputstvu konkretnog proizvoda.
Istovremeno obrati pažnju na ostatak nege. Blago čišćenje, odgovarajuća hidratacija i svakodnevna fotozaštita posebno su važni kada koristiš retinoide.
Ako prvi put uvodiš retinol, nema potrebe da istovremeno promeniš još četiri stvari u rutini.
Kada uvodiš jedan po jedan proizvod, mnogo lakše možeš da proceniš kako koža reaguje.
Da li peckanje i perutanje znače da retinol deluje?
Ovo je jedno od najvažnijih pitanja kod korišćenja retinoida.
Blaga suvoća, crvenilo, zatezanje ili perutanje mogu da se pojave tokom perioda prilagođavanja. Reakcija zavisi od vrste retinoida, koncentracije i formulacije preparata, učestalosti primene, tipa i trenutnog stanja kože, kao i drugih proizvoda u rutini.
Ali iritacija sama po sebi nije cilj.
Ne treba povećavati količinu ili učestalost preparata zato što očekuješ da će jače peckanje dati bolji rezultat.
Ako koža postaje sve crvenija, izrazito zateže, intenzivno pecka, jako se peruta ili počinje da reaguje i na osnovne preparate koje je ranije dobro podnosila, vredi usporiti i proceniti rutinu.
Koža ne mora da „trpi“ da bi retinol imao smisla.
Kakve veze kožna barijera ima sa retinolom?
Pre uvođenja retinola obrati pažnju na trenutno stanje kože.
Ako već imaš izraženo crvenilo, peckanje, perutanje i zatezanje ili ti čak i jednostavna hidratantna nega izaziva neprijatan osećaj, možda prvo treba rešiti razlog zbog kojeg je koža postala toliko reaktivna.
To je posebno važno ako je njena zaštitna funkcija već narušena.
U tekstu „Kako prepoznati oštećenu kožnu barijeru i kako je obnoviti?“ detaljnije smo objasnili kako da prepoznaš promenu u ponašanju kože i kada ima smisla pojednostaviti rutinu.
Kada se koža umiri, retinol se može ponovo uvoditi postepeno, uz praćenje reakcije.
Koliko često treba koristiti retinol?
Ne postoji učestalost koja odgovara svakoj koži i svakom preparatu.
Kod osobe koja tek počinje, razmak između aplikacija može pomoći koži da se postepeno prilagodi. Ako koža dobro reaguje, učestalost se može povećavati u skladu sa preporukom za konkretan preparat.
Važno je pratiti toleranciju kože, umesto težiti svakodnevnoj upotrebi po svaku cenu.
Ako se pojavi izražena iritacija, povećavanje učestalosti neće ubrzati dobar rezultat.
Koliko retinola treba naneti?
Ni ovde više nije nužno bolje.
Prati uputstvo za konkretan preparat i nanesi ga ravnomerno, bez pokušaja da većom količinom ubrzaš rezultat.
Prekomerna količina potencijalno iritirajućeg proizvoda može samo otežati koži da ga podnese.
Posebnu pažnju obrati na osetljive regije lica i izbegavaj nanošenje na već nadraženu ili oštećenu kožu.
Retinol i hidratantna krema
Hidratacija može značajno doprineti tome da koža lakše podnese retinoide.
Ako imaš kožu sklonu suvoći ili iritaciji, ostatak rutine treba da podrži njenu hidrataciju i zaštitnu funkciju.
Kod nekih rutina hidratantni preparat koristi se nakon retinola, dok se kod osetljivije kože može koristiti i način nanošenja koji dodatno ublažava potencijalnu iritaciju.
Tačan pristup zavisi od preparata i kože.
Cilj nije da napraviš što komplikovaniju večernju rutinu, već da retinol koristiš na način koji možeš dugoročno da podnosiš.
Da li retinol može da se kombinuje sa drugim aktivnim sastojcima?
Može, ali to ne znači da svi aktivni sastojci treba da se koriste iste večeri.
Ako istovremeno koristiš retinol, kiseline, pilinge i druge potencijalno iritirajuće preparate, raste mogućnost da koža postane suva i osetljiva.
Posebno je teško proceniti šta je izazvalo reakciju ako si više novih preparata uvela istovremeno.
Zato je korisnije posmatrati rutinu kao celinu.
Pitaj se:
- Koji problem pokušavam da rešim?
- Koji sastojak za to ima smisla?
- Kako moja koža trenutno reaguje?
- Šta od ostalih proizvoda zaista treba da ostane u rutini?
Dobro osmišljena nega ne meri se brojem aktivnih sastojaka.
Kako znaš da treba da usporiš sa retinolom?
Obrati pažnju na promenu u ponašanju kože.
Ako primećuješ sve izraženije crvenilo, zatezanje, peckanje, perutanje ili novu osetljivost na druge preparate, to je signal da treba ponovo proceniti učestalost primene i celu rutinu.
Ponekad je dovoljno napraviti veći razmak između aplikacija. Nekada je potrebno privremeno prekinuti upotrebu i posvetiti se jednostavnoj nezi dok se koža ne umiri.
Ako je reakcija izražena ili ne prolazi, potreban je dermatološki savet.
Zašto je SPF važan kada koristiš retinol?
Svakodnevna fotozaštita važan je deo nege kože bez obzira na retinol, a posebno kada pokušavamo da tretiramo posledice fotooštećenja i pigmentacije.
Retinol ne treba posmatrati kao izolovani večernji proizvod.
Rezultat rutine zavisi i od toga šta radiš sa kožom tokom dana.
Ako pokušavaš da ublažiš promene nastale delovanjem UV zračenja, a istovremeno ne štitiš kožu od daljeg izlaganja, rutina nema dobru osnovu.
Retinall gel u rutini nege
Dr Kozarev Cosmedics Retinall gel namenjen je nezi kože sa prvim znacima starenja, neujednačenim tenom i pigmentacijama.
Njegova formulacija sadrži i hijaluronsku kiselinu, vitamin E, ulje semenki grožđa i ulje jojobe, koji pružaju hidratantnu i emolijentnu podršku koži.
Retinall se nanosi uveče na čistu kožu. Ako ga prvi put uvodiš u rutinu, prati reakciju kože i nemoj istovremeno uvoditi više novih aktivnih preparata.
Kada retinol možda nije pravi izbor?
Retinol nije proizvod koji svaka osoba mora da ima u rutini.
Ako je koža trenutno veoma crvena, upaljena, izrazito suva ili nadražena, prvo treba proceniti zbog čega se to dešava.
Poseban oprez potreban je kod određenih dermatoloških stanja.
Topikalni retinoidi se ne preporučuju tokom trudnoće. Ako planiraš trudnoću ili nisi sigurna da li je preparat koji koristiš odgovarajući za tebe, konsultuj lekara.
Dermatološki pregled je potreban i kada pokušavaš samostalno da tretiraš izražene akne, pigmentacije ili druge promene koje zahtevaju dijagnozu i odgovarajuću terapiju.
Retinol posle 40: da li rutina treba da se promeni?
Posle 40. godine mnoge žene počinju pažljivije da posmatraju promene u teksturi, pigmentaciji, elastičnosti i hidrataciji kože.
Tada se često javlja i želja da se u rutinu uvede više aktivnih sastojaka.
Međutim, koža se kroz život menja. Menjaju se njene potrebe, tolerancija, količina sebuma, hidratacija i način na koji reaguje na preparate.
Zato preparat koji biraš treba povezati sa trenutnim stanjem kože i onim što želiš da postigneš.
Retinol može imati svoje mesto u rutini posle 40, ali ne mora da bude jedini niti najvažniji aktivni sastojak za svaku ženu.
Šta vredi zapamtiti o retinolu?
Retinol je jedan od najpoznatijih aktivnih sastojaka u savremenoj nezi kože, ali dobar rezultat ne zavisi od toga koliko brzo ćeš doći do svakodnevne upotrebe.
Počni postepeno. Prati kožu. Obrati pažnju na ostatak rutine. Ne uvodi više potencijalno iritirajućih preparata odjednom i svakodnevno koristi fotozaštitu.
Ako koža reaguje, nemoj reakciju automatski tumačiti kao dokaz da preparat „radi“.
Dobra rutina treba da bude dovoljno aktivna da odgovori na ono što želiš da postigneš i dovoljno dobro prilagođena da je tvoja koža može dugoročno podneti.
FAQ – najčešća pitanja o retinolu
Učestalost zavisi od preparata i tolerancije kože. Kada se retinol prvi put uvodi, obično je razumnije početi sa razmacima između aplikacija i povećavati učestalost ako ga koža dobro podnosi. Uvek prati uputstvo konkretnog proizvoda.
Ne mora. Svakodnevna primena nije cilj sama po sebi. Učestalost treba prilagoditi preparatu, stanju kože i njenoj toleranciji.
Blaga suvoća, crvenilo ili perutanje mogu da se pojave tokom prilagođavanja na retinoide. Ako su simptomi intenzivni, pogoršavaju se ili koža počinje snažno da reaguje i na druge preparate, rutinu treba prilagoditi.
Da. Odgovarajuća hidratacija može pomoći koži da lakše podnese retinoide, naročito ako je sklona suvoći i iritaciji.
Izraženo peckanje, uporno crvenilo, intenzivno perutanje, zatezanje ili povećana osetljivost razlog su da usporiš i proceniš rutinu. Ako se stanje ne smiruje ili je reakcija jaka, obrati se dermatologu.
O autoru
Dr Jasmina Kozarev je dermatovenerolog sa doktoratom iz oblasti laserskih vaskularnih procedura i pionir estetsko-laserskih tretmana u Srbiji. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu kao jedan od najboljih studenata generacije, a doktorsku tezu na temu laserskih tretmana vaskularnih lezija odbranila je 2011. godine. Dugogodišnji je predavač na domaćim i međunarodnim estetskim i laserskim konferencijama, sa posebnim fokusom na dermatološku terapiju akni, regeneraciju kože i nehiruršku rejuvenaciju.