SPF zaštita leti: Kako izabrati odgovarajuću kremu za kožu

Leto je vreme uživanja, vedrine i boravka na otvorenom, ali upravo tada naša koža biva najizloženija štetnim UV zracima. Kao dermatolog, svakodnevno se susrećem sa posledicama nepravilne zaštite, od blagih iritacija, preko fotostarenja, sve do ozbiljnih promena poput aktiničnih keratoza i tumora kože. Zato moramo jasno reći: zaštita od sunca nije estetski dodatak – to je svakodnevna navika koja direktno utiče na zdravlje kože.

U moru dostupnih SPF proizvoda – od fluidnih, mineralnih, matirajućih, toniranih, do onih sa „anti-age“ efektima – nije jednostavno odabrati onaj koji će vašoj koži zaista odgovarati. Prilikom izbora SPF proizvoda, važno je uzeti u obzir niz faktora: tip kože, eventualnu osetljivost ili dermatološka stanja, stil života, hemijski sastav preparata kao i uslove izlaganja suncu. Proizvod koji savršeno funkcioniše u gradskoj svakodnevici, neće nužno zadovoljiti potrebe kože na moru ili planini. Baš zato je razumevanje sastava i delovanja filtera prvi korak ka pametnom odabiru.

hemijski i mineralni filteri – šta je razlika i zašto je važna?

SPF proizvodi se najčešće baziraju na dve vrste filtera: hemijskim i mineralnim (fizičkim). Iako oba tipa imaju za cilj zaštitu kože od štetnog UV zračenja, njihov način delovanja i podnošljivost na koži se značajno razlikuju.

• Mineralni filteri (najčešće cink-oksid i titanijum-dioksid) funkcionišu tako što fizički reflektuju UV zrake sa površine kože. Ako u formulacijma izostavimo nano molekule cinka i titanijum dioksida, mineralni filtri ne prodiru u epidermis, ne izazivaju fotoreakcije i predstavljaju najbezbedniji izbor za osetljivu, reaktivnu, atopičnu kožu, kao i za decu, trudnice i osobe sa dermatološkim stanjima.
• Hemijski filteri, s druge strane, apsorbuju UVB i/ili UVA zrake i pretvaraju ih u toplotu. Zbog svoje laganije teksture i estetski prijatnijeg finiša često se biraju za svakodnevnu upotrebu, ali kod osetljive kože mogu izazvati peckanje, iritacije ili alergijske reakcije.

Na primer, osobe sa rozaceom često pogoršavaju stanje kože korišćenjem hemijskih filtera, ne znajući da ovi sastojci mogu izazvati mikroinflamaciju i dodatno pojačati crvenilo. Kod seboroičnog dermatitisa i osoba sa kontaktnim alergijama, određene parfimisane formule mogu prouzrokovati pogoršanje stanja, svrab i ljuštenje. Zato uvek kažem – izbor SPF-a je individualan, i mora biti vođen znanjem, ne reklamom. Posebno savetujem izbegavanje preparata koji kao filter sadrže oksibenzen koji se smatra značajni endokrinim disturbatorom te se izbegava  njegova primena kako kod zdravih osoba posebno kod osoba sa PCO, karcinomom reproduktivnih organa, dojke, melanomom itd.

Moja preporuka kao dermatologa je da pri izboru ne gledate samo teksturu i pakovanje, već da se vodite sastavom, potrebama vaše kože i uslovima u kojima proizvod koristite.

Mit o dugotrajnoj zaštiti od sunca: Koliko zaista traje SPF?

U svojoj praksi često čujem rečenice poput „imam kremu koja štiti 5 sati“ ili „ne mažem se jer ne crvenim brzo“. Nažalost, ovo su opasne zablude. Nijedan SPF proizvod – bez obzira na faktor ili formulaciju – ne može pružiti efikasnu zaštitu duže od 2 sata.

Štetno UV zračenje deluje i pre nego što dođe do vidljive promene na koži. U trenutku kada počnete da crvenite, već je došlo do ćelijskog oštećenja, što može imati dugoročne posledice. Zato ne zaboravite: SPF se nanosi pola sata pre izlaska, obnavlja se na svaka 2 sata, i nikada ne sme biti jedini oblik zaštite.

 Mehanička zaštita od sunca: jednostavna, a tako moćna

Pored SPF proizvoda, mehanička zaštita je vaš najbolji saveznik tokom letnjih dana. Preporučujem nošenje lagane odeće od mekanih, prirodnih materijala, kapa i šešira sa širokim obodom i naočara sa UV zaštitom. U najtoplijem delu dana (između 11 i 17h), preporučujem boravak u hladu ili zatvorenim prostorima. Ni najkvalitetniji SPF ne može neutralisati intenzitet UV zračenja u tom vremenskom rasponu.

 Ishrana kao unutrašnji štit od štetnih sunčevih zraka: antioksidansi iz prirode

Koža se ne štiti samo spolja, već i iznutra. Hrana bogata antioksidansima može pomoći u neutralisanju slobodnih radikala koje izaziva sunce:

• Paradajz (bogat likopenom), šargarepa i crvena paprika (beta-karoten)
• Borovnice, crno grožđe, nar – snažni prirodni antocijanini
• Zeleni čaj i tamna čokolada – izvor polifenola
• Masna riba i orašasti plodovi – izvor esencijalnih masnih kiselina

Uvek savetujem da se obroci planiraju tako da podrže kožu, naročito leti kada su spoljašnji faktori agresivniji.

Hidratacija kože – temeljna nega pre i posle sunčanja

Iako SPF štiti od UV zračenja, ono što često izostaje u svakodnevnoj rutini jeste pravilna hidratacija kože — pre, tokom i nakon sunčanja. Koža koja je hidrirana efikasnije obavlja svoju zaštitnu funkciju, sporije stari, i bolje reaguje na spoljašnje stresove poput vetra, soli, hlora i sunca.

Dehidrirana koža je ranjiva koža. Njena barijerna funkcija je oslabljena, što može dovesti do perutanja, osećaja zatezanja, crvenila ili pojave sitnih upala. Zato uvek savetujem da leti ne započinjemo dan samo SPF-om, već da prethodno obavezno pripremimo kožu blagim, ali dubinskim hidratantnim proizvodom. Moja preporuka je ako imate masnu i mešovitu kožu  — E vitamin hijaluron gel, a ako imate suvu i osetljivu kožu Basic hydra krem.

Briga o koži ne prestaje leti – ona upravo tada mora da bude najdoslednija. U dermatologiji ne postoji bolja terapija od prevencije. Ako izaberete adekvatan SPF, koristite ga pravilno, i kombinujete sa mehaničkom zaštitom i zdravom ishranom – vaše leto neće ostaviti neželjene tragove.

Zdrava koža nije slučajnost – ona je rezultat znanja, navike i pažnje koje joj poklanjamo.

dr Jasmina Kozarev