Ako pratite Nadu Vogt na društvenim mrežama, onda znate koliko je šarmantan i motivišuć njen zdravorazumski pristup dijetama i mršavljenju.
Ukoliko do sada niste imali priliku da se sa njom upoznate, sada je idealno vreme jer ne postoji osoba koja se nije susrela sa nekim od problema u ishrani na koje se Nada fokusira u svojim objavama.
Kod Nade Vogt nećete čuti koliko kalorija smete da unesete dnevno ni koja dijeta je prava za vas a koju nikako ne smete da probate.
Nada je zagovornica teorije da je srećan čovek onaj koji je zdrav, koji razume zašto jede kada jede, koji ne meša samodsciplinu i malteriranje sebe rigoroznim dijetama.
Nada ima zvaničnu titulu Sports and Exercise Nutritionist. Sa 22 godine upisala je FISAF International Academy, da bi 2019. godine postala licencirana nutricionistkinja.
Nadino mentorstvo u okviru koga svakodnevno pomaže ljudima da pre svega razumeju gde leži koren loših navika zasnovano je na naučnim radovima i istraživanjima koje aktivno prati jer usavršavanje, kako sama priznaje, nikada ne prestaje.
Sa Nadom smo razgovarali o tome koliko hrana ima uticaj na zdravlje kože i kako možemo da poboljšamo izgled kože ishranom.
DK: Da li imate utisak da su ljudi u poslednjih par godina više počeli da dovode u vezu način ishrane i zdravlje kože?
Nada Vogt: Sa porastom popularnosti termina wellness i sve što isti podrazumeva, pitanja o uticaju ishrane na našu kožu postaju vrlo popularna kod onih koji žele da primene zdraviji način života.
Nutraceutici su privukli mnogo pažnje tokom godina kao odgovor na ovo.
DK: Šta je nutraceutik?
Nada Vogt: Osnovno, kombinacija reči „ishrana“ i „farmaceutski“, nutraceutici su oralne dijetetske komponente prirodno prisutne u hrani za koje se veruje da imaju medicinske ili zdravstvene koristi.
DK: Koji nutraceutici su dobri za kožu?
Nada Vogt: Dijeta koja je dobra za našu kožu je dijeta koja je dobra za naše opšte zdravlje.
Ona koja je bogata dobrim mastima, raznovrsna u bojama, bogata lisnatim zelenim povrćem, sa dobrim miksom orašastih plodova i semenki, dok istovremeno ograničava (ali ne isključuje) konzumaciju visoko procesuiranih proizvoda – slatkiši, grickalice…
Dobra ishrana za našu kožu je dobra ishrana za naše telo.
Popularni nutraceutici koje bi bilo dobro uključiti u ishranu uključuju:
- Karotenoide
- Masne kiseline
- Minerale
- Vitamine
- Polifenole
DK: Da li možete da nam kažete vise o karotenoidima? Kako karotenoidi utiču na naše celokupno zdravlje?
Nada Vogt: Ovo je porodica od preko 600 biljnih pigmenata rastvorljivih u mastima; oko 20 njih je prisutno u ljudskom tkivu i krvi.
Ljudi nisu u stanju da sintetišu karotenoide, pa ih moramo unositi kroz ishranu ili suplemente.
Karotenoidi štite kožu od štetnih molekula poznatih kao slobodni radikali.
Slobodni radikali se generišu u koži iz raznih razloga uključujući izlaganje sunčevoj svetlosti i UV oštećenja, kao i metaboličke procese unutar naših ćelija kože.
Postoje 4 glavna dijetetska karotenoida:
- beta-karoten, koji se nalazi u lisnatom zelenom povrću, narandžastom korenastom povrću i žutom ili narandžastom voću
- lutein
- zeaksantin, koji se nalaze u lisnatom zelenom povrću i jajima
- likopen, koji se nalazi u paradajzu, ružičastom grejpfrutu i lubenici
Svi oni deluju kao snažni antioksidansi i mogu usporiti razgradnju kolagena u koži.
DK: Koje navike mogu pomoći zdravlju vaše kože?
Nada Vogt: Iako nije dobra ideja pokušavati lečenje kožnih bolesti samo merama životnog stila, nema sumnje da određeni faktori životnog stila utiču na našu kožu, kako u zdravlju, tako i u bolesti.
Za one sa hroničnim inflamatornim kožnim bolestima (kao što su ekcem, psorijaza, akne i rozacea), mere životnog stila uz medicinske tretmane će doneti povoljne rezultate.
Za one bez kožnih oboljenja, mere životnog stila su važne za održavanje zdravlja kože i sprečavanje prevremenog starenja kože, ako vam je to važno.
DK: Da li postoji neka dijeta koja će učiniti da koža izgleda bolje?
Nada Vogt: Ne postoji jedna određena dijeta koja je dobra za vašu kožu – veganska, paleo, LCHF, keto – bilo koja – nije specifično bitno.
Dijeta koja je dobra za našu kožu je ona koja je dobra za naše opšte zdravlje.
Ovo uključuje raznovrsnu ishranu, konzumiranje raznobojne hrane, puno voća i povrća, esencijalne masne kiseline, maslinovo ulje i ograničavanje (ne isključivanje) zasićenih masti i šećera.
Ključne komponente u našoj ishrani koje mogu biti korisne za našu kožu uključuju:
- Omega-3 masne kiseline – one se dobijaju iz linolenske kiseline i prirodno se nalaze u koži. Imaju važnu ulogu u imunološkoj funkciji kože. Takođe je pokazano da imaju „foto-zaštitnu“ ulogu, čineći kožu otpornijom na opekotine od sunca. (Međutim, ovo nije izgovor da ne koristimo kremu za sunčanje!). Nalaze se u hladnovodnim ribama, orašastim plodovima, semenima i ulju lana.
- Karotenoidi – beta-karoten, lutein, zeaksantin i likopen. Ova grupa jedinjenja ima brojne koristi za kožu i može ograničiti štetu od slobodnih radikala, ima ulogu u održavanju i reparaciji kože i može biti foto-zaštitna. Nalaze se u lisnatom zelenom povrću, narandžastom korenastom povrću, paradajzu, lubenici, ružičastom grejpfrutu.
- Minerali kao što su selen, cink i bakar. Bakar i cink su potrebni za sintezu kolagena i reparaciju i zaceljivanje rana. Selen je važan antioksidans.
- Vitamini kao što su vitamin C i E imaju važne antioksidativne uloge u koži.
DK: I za kraj, da li imaš neki zdravi, letnji recept da podeliš sa nama?
Nada Vogt: Naravno, evo laganog recepta za ovo leto koji sadrži pregršt svežih namirnica sa komponentama koje smo spomenuli!
Pasta sa paradajzom, spanaćem i mozzarellom
Sastojci:
– 200g paste (po Vašem izboru)
– 2 kašike maslinovog ulja
– 1 velika rajčica, iseckana
– 100g svežeg spanaća
– 100g mozzarella sira, iseckanog
– So i biber po ukusu
– 1 čen belog luka, sitno seckan
– Svež bosiljak (po želji)
Priprema:
- Kuvanje paste:
– U velikoj šerpi, prokuvajte vodu sa malo soli. Dodajte pastu i kuvajte prema uputstvu na pakovanju dok ne postane al dente. Procedite i ostavite sa strane.
- Priprema sosa od paradajza i spanaća:
– Dok se pasta kuva, zagrejte maslinovo ulje u tiganju na srednje visokoj temperaturi. Dodajte sitno seckani beli luk i pržite ga 1-2 minuta dok ne postane mirisan.
– Dodajte iseckan paradajz i kuvajte 5 minuta dok ne počne da se raspada i stvara sos.
– Dodajte spanać i kuvajte još 2-3 minuta dok ne uvene.
- Kombinovanje sastojaka:
– U tiganj sa sosom dodajte skuvanu pastu i dobro izmešajte da se svi sastojci sjedine.
– Dodajte iseckanu mozzarellu i mešajte dok se ne počne topiti.
– Po želji, dodajte svež bosiljak za dodatnu aromu.
- Posluživanje:
– Služite toplu pastu odmah, posutu sa malo parmezana ako želite.
Uživajte u zdravom i ukusnom letnjem obroku!